Intervju sa talentovanom slikarkom Marijom Nuždić

Marija Nuždić je učenica trećeg razreda gimnazije u našoj školi, a slikanjem se bavi skoro deset godina. Uglavnom voli da slika planinske, zimske i ljetne pejzaže. Prije tri godine je bila učesnik likovne kolonije na Bardači.

1.         Kada se pojavila strast za slikanjem?

  • Strast za slikanjem se pojavila još kada sam imala svega 5-6 godina. Često sam gledala dječije emisije o crtanju i učila iz njih.

2.         Iz čega crpiš inspiraciju?

  • Inspiracija dolazi zavisno od godišnjeg doba, osjećanja, nekih tema koje su meni zanimljive, poput starinskih pejzaža, astronomije, botanike…

3.         Koliko često slikaš?

  • Zadnjih mjeseci slikam svake sedmice više od 7 sati, ponekad čak i  2-3 sata dnevno, zavisno od drugih obaveza.

4.         Da li imaš vremensko ograničenje za jedan rad ili to zavisi od slobodnog vremena/inspiracije?

  • Vremensko ograničenje kod većine slika ne postoji. Kada radim slike po narudžbi ili koje planiram prodati na štandu, onda moram da planiram kada i koliko radim i kada to treba biti gotovo.

5.         Da li u skorijoj budućnosti možemo očekivati izložbu tvojih radova?

  • Ozbiljnija izložba radova je za sada samo ideja o kojoj maštam, a trenutno radim na slikama koje su isključivo za prodaju.

6.         Znamo da se baviš i pisanjem, o čemu najčešće i najviše pišeš?

  • Često pišem o svojim najdubljim mislima i osjećanjima koje samo ja poznajem, a ponekad i o situacijama kroz koje sam prošla ili imaginarnim likovima i njihovim životima.

7.         Planiraš li možda jednog dana napisati knjigu?

  • Za sad ne planiram, to jednostavno nije nešto na šta sam fokusirana u ovom momentu.

8.         Imaš li još hobija?

  • Pored slikanja i pisanja, oduvijek sam se pronalazila i u muzici koju sam pomalo zapostavila zbog iznenadnih situacija koje život često nosi.

9.         Da li ti hobiji predstavljaju odmor za dušu ili ti ipak nekad predstavljaju dodatnu obavezu?

  • Hobiji često, pored toga što su neophodni za nekakav aktivan odmor, predstavljaju i veliku odgovornost, a povremeno i pritisak. Slikanje je zahtjevno i često se desi da iako moram i želim da slikam, jednostavno pravim greške koje mi ne dozvoljavaju nastavak rada. Tada nastupa razočaranje i pritisak, ali uvijek se desi da nakon odmora slika bude kvalitetnija. Meni je hobi prerastao i u jednu vrstu posla, tako da je obaveza veća nego kada taj isti hobi predstavlja samo zabavu.

Gabrijela Čekić, III gimnazije

Jelena Petković, III gimnazije

Anđela Stanišljević, III gimnazije