МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Иако је лијепо чути да је данас Међународни дан матерњег језика,  треба нагласити да је он обавијен велом тајни.

У историји његовог настанка вјечно ће бити урезана имена студената Даке, главног града Бангладеша, који су оданост свом језику и култури платили животом. Двадесет првог фебруара хиљаду деветсто педесет друге године одржани су протести у организацији Покрета за бенгалски језик, када су полиција и војска убиле неколико студената у Даки, главном граду Бангладеша. Влада Бангладеша и генерална скупштина UNESCO-а покренула је иницијативу за обиљежавање овог дана, како борба и смрт ових младих људи не би никад била заборављена, нити узалудна. Из поштовања према животима ових студената и њиховој љубави према свом матерњем језику, жељела бих да могу само да им кажем једно: „Хвала! Ваша жртва није била узалудна, јер ћемо се макар на овај један дан присјетити да чувамо љепоту и особеност свог матерњег језика, да га што мање оптеретимо ријечима страног поријекла и калковима и његујемо на било којој географској ширини и дужини.“ Мој матерњи језик је српски језик. Не знам да ли зато што је мој, али сматрам га једним од најљепших језика на свијету. Он припада словенској групи породице индоевропских језика, а осим његове љепоте наглашавам да он повезује око дванаест милиона људи. За мој језик карактеристична је двоазбучност: српска ћирилица илити приоритетно и духовно српско писмо, и српска латиница, писмо које Срби због прошлости и садашњости треба да знају. Истовремено и њежан и помало груб, савршено описује трновит пут мог народа до данашње слободе.

Матерњи језик једног народа је његов идентитет и ако га изгубимо, губимо и дио себе. То су нам студенти хтјели и показати, чак и по цијену свог властитог живота.

Ученица: Тијана Адамовић

Члан Литерарно-рецитаторске секције

1