Војска Републике Српске

Другови и браћа низ испрели,

Очева и синова читаве чете,

Они су се држави заклели

Да ће нас чувати од оних који пријете.

 

Велика срца у грудима бију,

Поносно главе држе високо:

„На дјецу нашу се смију!“,

Мисле док гледају непријатељско око.

Док први се пуцањ далеко чује,

И сваки од њих јури ка циљу,

Свакоме мисао далеко путује,

Тамо гдје љубави је у изобиљу.

 

Мисли су тамо, али тијело је ту,

На нишану стоји, дрхти и моли

Да бар још једном окуси слободу,

Па онда нек па'не и нек се ломи.

 

Али судбина милости нема,

Она за молитве ни мало не хаје,

Она увијек нешто ново спрема,

Некоме узима, некоме даје.

 

Дејана Смиљанић